 |
| Van Gogh: Noon - Rest from Work (after Millet) |
na pučini zlatnog klasja
ugledala sam mornara
golog do pasa.
nije me primijetio.
srpom oštrim je sjekao
znoj mu niz pleći snažne tekao
mušice ga uporno napadale.
nije me vidio.
u hladovini nekog hrasta opružio se
uz vodu i hljeb domaći
da okrijepi se.
nije znao za mene.
jutro je bilo. i podne je prošlo.
sunce već kad zaći htjede
dođe do mene, zagrli i poljubi me.
pomislih - voli me.
(Piše: Džana Z-J)
Nema komentara:
Objavi komentar