Sreća pa ovaj naš narod ima ovu demo(n)kratiju. Šta bi da je nema! Ko bi nama vladao, ko bi nam ulare za vratove kačio? Kome bismo skute ljubili, pred kim bismo se klanjali? Kome bismo mito i korupciju davali? Koga bismo olajavali, a onda za njega opet glasali
Sreća pa ovaj naš narod ima ovu demo(n)kratiju da se njime vlada. Šta bi da je nema! Ne bi insan imao pravo glasa.
A ovako se, eto, za sve pita.
Najviše se narod danas pita hoće li opet poskupjeti struja, voda i plin, a onda i brašno, šećer i ulje.
Pitaju se i kad će više na zelenu granu. Ostariše bez dana radnog staža.
Pitaju se i hoće li moći namotati dovoljno cigara...
- Deder, sine, pristavi mi jednu – kažu stari pa se upitaju hoće li im biti dovoljno slatka.
BOGUMILI ILI VRAGU DRAGI
Onda zapale pa se upitaju jesu li Bošnjaci ili Bosanci, bogumili ili vragu dragi...
Pitaju se i hoće li opet biti rata, hoće li nam uvesti vize (kao da smo do sada za svaki vikend putovali širom svijeta pa je, eto, to veoma bitno).
Pitaju se i kad će ta penzija, da je skapati više.
Neka nama naše demo(n)kratije!
Barem smo slobodni. Doduše, najviše od pameti, ali i to neko mora biti.
No, i to je sreća naša. Pa zamisli da još znamo šta nas ovo snađe...
SLOBODAN OD ŽIVOTA
Ovako – uživaj u slobodi! Slobodan od misli, od ideja, od rada i para – slobodan od problema.
Da se još nekako od života osloboditi, ma bila bi ovo zemlja prava!
Neka nama naše demo(n)kratije!
Pa sad smo i civilizovani. Hej, pa i izbore imamo!
Koliko li sam samo važna svim onim likovima što su mi se smiješili gorostasnim osmijesima sa plakata, koji mi dijeliše i šakom i kapom pa sada imam kuću punu raznobojnih foldera, upaljača, kapa, privjesaka, lotos maramica, cekerčića... sa predstavljanja kandidata.
A to što svaki isti program nudi, ma to i nije neka kvaka!
Izaberi najljepšeg... Ili onog čija ti boja lijepe uspomene budi... Možeš i nekog rođaka... Ili onog što će ti ćušnuti drva i zimnicu, zaposliti punicu... završiti diplomicu... Ma šta god ti treba!
Samo zaokruži! Biraj! To je tvoje pravo!
Neka nama naše demo(n)kratije!
Da je nema, šta bismo tek tada!
Ko bi nama vladao, ko bi nam ulare za vratove kačio? Kome bismo skute ljubili, pred kim bismo se klanjali? Kome bismo mito i korupciju davali? Koga bismo olajavali, a onda za njega opet glasali?
Ne, ne... Neka nama naše demo(n)kratije!
Ne znam Džana, koliko pratite razvoj u novonastalim državama bivše YU, ali situacija i osećanja senzitivnih ljudi gotovo da su isti. Para nema, u prvi plan isplvao ološ sa kajlama, zlatnim lancima oko vrata, skupim kolima i sponzorušama, lepim mladim devojkama unakaženim sa silikonskim usnama, grudima i zadnjicom ... Sve je isto samo druga zastava, o tome se može čitati po raznim forumina na našem jeziku, neko će reći srpskom ,neko bosanskom , hrvatskom, crnogorskom ...
OdgovoriIzbrišiPa dalje, banke koje ubijaju narod i privredu skupocenim kreditima, osiguravajuća društva koje obećavaju privatne penzije, strane kompanije koje daju platu do 300 evra maksimum, a cede ti život i subotom i praznicima ...
Ali da ne završim priču ovako mračno evo jedne pesmice
Jedan malen dečko
Nije ništ uživo,
Sve je shvato tužno,
Sve je shvato krivo.
Mučila ga često
I ta miso crna
Zašt nijedna ruža
Da nije bez trna?
Taj je dečko imo
Veseloga druga
Koga nije lako
Obarala tuga.
A zašto ga nije?
Verujte mi, zato
Jer je svašta lepše,
Veselije shvato.
Pa i on sad reče
"Radujmo se, druže,
Što se i na trnu
Mogu naći ruže!"
J.J. Zmaj
:)
OdgovoriIzbriši